Prošle godine početkom novembra sam uradio jedan eksperiment, celu sedmicu sam svoj telefon stavio na “tihi režim”.
Bili su isključeni svi zvukovi i notifikacije, osim alarma.
Hteo sam da uvidim šta će se desiti, kako ću se osećati, hoće li biti kakvih promena, i slično.
Rezultati su mi se dopali i produžio sam taj eksperiment, koji se evo već godinu dana pretvorio u svakodnevnost.
Godinu dana od kako mi je mobilni telefon “utišan”.
Koje su beneficije utišanog telefona?
Šta mi je sve to donelo?
Kako se osećam?
Evo mojih razloga postavljanja telefona na “silent mode”:
- manje ometanja
- povećana produktivnost
- bolja (samo)kontrola vremena
- poboljšan fokus i koncentracija
- veća prisutnost u prostoru i vremenu
- kontrolisano korištenje telefona
- smanjena ovisnost o telefonu
- smanjena opterećenost
- veća opuštenost
- bolji san
Sve ovo je pozitivno uticalo na moje mentalno zdravlje i generalno sam se osećao bolje. I tako je i dan danas.
Svestan sam da “utišavanje” telefona može imati i neke negativne posledice ili nas dovesti u nezgodne situacije.
Neki bi ovo smatrali “luksuzom” jer se nalazimo u dinamičnom okruženju.
Postoji to neko uverenje da moramo stalno biti dostupni.
Mišljenja sam da “neće svet propasti” ukoliko se isti momenat ne javimo na telefon, nekome “instant” ne odgovorimo na poruku ili mail, ili ne odreagujemo na notifikacije i obaveštenja koja dobijamo.
Možda ova akcija neće delovati i kod vas, možda i hoće. Nećete znati dok ne probate.
Eksperimentišite. Makar na jedan ili dva dana.
