Koliko duboko čovek može da se uživi u svoja razmišljanja?!
Jedan čovek namerava da okači sliku. Ekser ima, ali čekić ne.
Njegov komšija ima čekić, pa je junak naše priče rešio da ode kod njega da ga pozajmi.
Ali, onda su počele da ga muče sumnje: – Šta ako on neće da mi pozajmi čekić? Već juče me je pozdravio samo u prolazu. Možda je žurio.
Ali možda se samo pravio da žuri i ima nešto protiv mene. Ali šta? Ja mu ništa nisam uradio; mora da je nešto uobrazio.
Kada bi neko od mene hteo da pozajmi neki alat, ja bih mu ga odmah dao. A zašto on neće? Kako neko može da odbije komšiji tako malu uslugu?
Ljudi poput ovog kretena, čoveku samo zagorčavaju život. I onda se još zamišlja da ja zavisim od njega. E sad mi je stvarno dosta.
Posle toga odjurio je kod komšije, pozvonio i sused se pojavio na vratima. Ali, pre nego što je uspeo da kaže “dobar dan”, junak naše priče je dreknuo: “Zadrži svoj čekić, prostačino jedna!”
Ono što u svakom trenutku upravlja vašim ponašanjem jesu vaše interne predstave.
Ono što zamislite i ono što konstruišete u glavi će usmeriti to kako se ponašate.
Vaša predstava će usmeriti vaše ponašanje.
Vaša vizija će usmeriti to kako ćete delovati.
