Odgovor možemo pronaći u bajci o arhitekti iz Širaza u Persiji.
Koji je isprojektovao najlepšu džamiju na svetu: građevinu od koje zastaje dah, zaslepljujuće originalnu ali istovremeno klasično skladnu; ona svojom velelepnošću izaziva strahopoštovanje, ali je u isti mah u potpunosti nerazmetljiva.
Svi koji su videli arhitektonske planove želeli su ili da je ih kupe, ili da mu ih ukradu; slavni graditelji su ga preklinjali da im dozvoli da se late izgradnje.
Međutim, arhitekta se zaključao u radnu sobu i tri dana i tri noći buljio je svoje planove – a onda ih je spalio.
Možda jeste bio genije, ali je takođe bio perfekcionista: džamija iz njegove mašta bila je savršena, ali ga je mučilo razmišljanje o svim kompromisima koji će biti upleteni u njenu izgradnju. Čak ni najveći graditelji neće moći da apsolutno verno reprodukuju njehove planove; niti će moći da zaštiti svoju tvorevinu od zub vremena – od fizičkog propadanja, ili od pljačkaških vojski koje će je na kraju pretvoriti u prah i pepeo.
Ulazak u svet konačnosti, tako što će zapravo sagraditi tu džamiju, značio bi suočavanje sa svim onim što ne može da uradi.
Bolje je da obožava idealnu fantaziju nego da se pomiri sa stvarnošću, i svim njenim ograničenjima i nepredvididivostima.
Filozof Bradacan objašnjava da nam se ovaj mentalni sklop javlja u situacijama kada odugovlačimo po pitanju nečega što nam je važno.
Ne uspevamo da vidimo ili odbijamo da prihvatimo, da svaki pokušaj da pretvorimo svoje ideje u konkretnu realnost mora neminovno da izneveri naše snove, koliko god da smo savršeno uspeli da odradimo stvari – zato što je stvarnost, za razlik od fantazije, domen u kojem nemamo neograničenu kontrolu, te se nikako ne možemo nadati da će ispuniti naše perfekcionostičke standarde.
Poručuju nam da će uvek nešto, bilo to naši ograničeni talenti, naše ograničeno vreme, naša ograničena kontrola nad događajima ili nad postupcima drugih ljudi, učiniti da naša tvorevina bude nesavršena.
“Koliko god ovo isprva zvučalo obeshrabrujuće, ono sadrži oslobađajuću poruku: ako odugovlačite s nečim zato što ste zabrinuti da nećete uraditi dovoljno dobar posao, možete da se opustite – zato što prema besprekornim standardima vaša mašte, definitivno NEĆETE uraditi dovoljno dobar posao.”
“ZATO KOMOTNO MOŽETE DA POČNETE!”
#prokrastinacija #perfekcionizam
