U mojim februarskim preporukama za čitanje naveo sam knjigu “Kakodalogija” koja predstavlja zbirku kratkih priča iz života i poslovanja autora, te svaku priču završava sa 3 lekcije šta je naučio iz svog života i poslovanja. Ja vam donosim 3 lekcije po mom izboru koje lično smatram da su vrlo važne i da vam mogu pomoći u vašem radu i poslovanju.
Lekcije donosim u vidu 3 isečka iz njegove knjige.
PARTNERSTVO
Partnerstvo je bitan element za uspeh u poslu. Pogotovo u poslu kao što je reklama. Ukoliko nemaš partnera, često se dešava da si strahovito usamljen na vrhu, gde nemaš pravo na slabost, grešku, neodumicu oko nekog problema. Od tebe se očekuje da zračiš sigurnost kada si nesiguran; da imaš viziju kada si u magli; da si smiren kada ključaš; da širiš optimizam kada si u depresiji.
Partner ti u toj situaciji dođe kao neka vrsta terapeuta, pri čemu u međusobnoj interakciji obojica drugačije, bolje i sadržajnije sagledavate i rešavate probleme. To je neko ko sme da zna tvoje najcrnje strahove (naravno, u vezi sa firmom i poslom), ko te može zameniti kada si umoran, ko je u stanju da povuče kada ti više nemaš snage.
Partnerstvo treba znati izdržati i kada je dobro i kada je loše. Kada je dobro, ponavlja se staro pravilo da uspeh ima stotinu majki – svako voli da je zaslužan ili povezan sa uspehom. I partneri imaju tu sklonost da preuveličavaju svoju ulogu, a minimiziraju ulogu onog drugog; da pomisle da bi mogli sve to da urade i sami; da je dosadašnji princip podele neadekvatan jer je, zaboga, moj veći. A kada se tu umešaju bračni “drugovi”, onda je sve to neuporedivo jače, plastičnije, strasnije i strašnije.
A kada je loše, ljudi su skloni da upiru prstom u druge; lakše je svaliti grešku na drugog nego se suočiti sa samim sobom. Tada su skloni da druge optužuju za propast; da razmišljaju ako da se “reše bede”, odnosno partnera.
Sve je to ljudski i normalno i zato nema mnogo partnerstava koja su opstala u dužem periodu, a još je manje onih koja su se okončala miroljubivo.
RAD S LJUDIMA i ODLAZAK KLJUČNIH LJUDI
U radu s ljudima nije lako isključiti emocije. Prokletstvo ovog posla jeste to što ste, bez obzira na svoju eventualnu bezosećajnost ili želju da emocije isključite, prisiljeni da stupate u nekakav odnos s ljudima, interakcije, dijaloge – što, opet, slabi vašu poziciju kao poslodavca, kolege ili šefa.
Posebno je teško i opasno kada iz zavolite i pomislite da ste privilegovani što radite sa divnim, ispravnim, poštenim i kreativnim ljudima, koji su, koje li slučajnosti, i vaši prijatelji. Kakav divan osnov za razočaranja!
Tada treba da vam se uključe svi alarmi, sve kočnice, svi ostali znakovi opšte opasnosti, jer ste zašli u novo polje, u prokleti svet emocija.
A to znači da ste zreli za povredu. Uostalom, kao i u ljubavi.
Kada su ključni ljudi odlazili iz firme, činilo nam se da se čitav sistem ruši, da sve propada, da se ne zna kako i šta dalje. … Bilo je teško da se to prihvati, tako da smo često suviše emotivno reagovali na činjenicu da neko važan želi da nas napusti.
Ali godine te ogrube i nateraju da shvatiš da je sve to normalno i neminovan proces; kao i u životu, moraš se pomiriti da ne može biti da te svi vole i da su zaljubljivanja i rastanci sastavni deo normalnog života.
People come, people go!
Bez obzira na to koliko vam se u nekom trenutku čini da bez nekoga nećete izdržati, život to najbolje demantuje – ipak i dalje traje. Tako da je taj čin odlaska ključnih ljudi doživljavam filozofski – shit happens, idemo dalje.
Imajući sve to u glavi postavlja se pitanje kao zadržati najbolje ljude. Tu nemam jasan odgvoro jer i sam lutam u tami, sa mnogo grešaka. Ono što sam naučio jeste da se trudim da se ne dajem svima punim srcem i dušom, trudim se da umesto emotivnog odnosa sa većinom uspostavim odnos transakcije, i to je neka moja zaštita, mada ne baš nešto mnogo sigurna. I nije sa svim ljudima, naravno. Neke stvarno volim.
MODEL MENADŽMENTA – PRINCIP 4 Z
Govorio sam već o deljenju zajedničkih snova, vizija i vrednosti kao minimalnom zajedničkom imenitelju između rukovodioca i ljudi u kompaniji. To je osnov svega i bez toga je teško bilo šta drugo uraditi. Kompanija koja to nema sigurno nema budućnost.
Sam model menadžmenta treba usaglasiti sa osnovama iz teorije menadžmenta, specifičnostima samog menadžmenta i organizacije koja je u pitanju.
Imajući sve to u vidu, napravio sam neki svoj model, koji se bazira na 4 Z principu.
Prvo Z se odnosi na ZNANJE. Bez osnovnog znanja, zanata, nemoguće je napraviti bilo šta. … Osnova svega što pretenduje na profesionalnost jeste dobar zanat, i bez te osnove nema napretka.
Drugo Z je za ZAPALJENOST, STRAST. Nikada, ni u jednoj oblasti života, nećete postići ništa ukoliko niste stvarno zapaljeni za to, ukoliko vam ta stvar nije bitnija od svih ostalih elemenata vašeg života – od zezanja do življenja.
Treće Z je za ZDRAVLJE, pri tome mislim prvenstveno na MENTALNO ZDRAVLJE. Čvrsto verujem u princip da se najbolje rađa iz pozitivnog i zbog toga zapošljavam takve, pozitivne ljude, koji, uz podršku menadžmenta, mogu da stvaraju i održavaju pozitivnu klimu.
Četvrto Z je za ZEZANJE. Siguran sam da je dobra atmosfera na poslu, u oblasti kao što je reklama, osnov i za dobar finalni proizvod.
Meni lično su ovo bile najbolje priče i iskustva koja je Ivan Stanković naveo u svojoj knjizi. Naravno, treba napomenuti da ima i drugih lekcija isto tako važne kao što su ove, ali ja sam nekako ove izdvojio kao ključne u poslovanju. Nadam se da će vam biti od koristi.
