Moj prvi susret sa pojmom „bioničko čitanje“ je bio početkom juna ove godine na regionalnom komunikacijskom događaju, Play Media Day, održanom od strane Play Team agencije iz Banja Luke. Tačnije, to je bilo tokom sesije koju je držala Ana Jovanović, direktorica i suosnivačica Krojačeve škole iz Srbije, čija je prezentacija sadržavala čudne reči, koja su u sebi imala naglašenija slova.
Isprva sam mislio da je možda do dizajna i estetike, no nije bilo reč o tome. Reči su bile konvertovane i prilagođene za bioničko čitanje, kako mi je ona to već i kasnije rekla dok smo snimali epizodu za moj podcast, a koju možete pogledati ovde.
Ana mi je rekla da se radi o novoj metodi čitanja, koja čitanje čini lakšim, razumljivijim i pre svega brže čitamo. Kako sam inače radoznao po pitanju novih stvari, nakon povratka kući krenuo sam da saznam više o ovome. Pre svega isprobao sam, i mogu reći da je genijalno.
Da budem iskren, iako pored moje velike želje, nisam nastavio sa daljim korištenjem tj. čitanjem, iako sam imao želju da konvertujem neke tekstove i knjige koje sam želeo, jednostavno me druge obaveze i čitanje knjiga uživo odvuklo na drugu stranu. No kako sam poslednje vreme povećao obim čitanja, pre svega elektronskih knjiga (redovno koristim Kindle), podsetio sam se bioničkog čitanja, te sa smatrao da je sada pravo vreme da prilagodim neke tekstove za ovakvu vrstu čitanja. Tu nisam stao, nego sam mislio da ne bi bilo loše da i o ovome napišem blog. Pa da krenemo.
Šta je u stvari bioničko čitanje?
Bioničko čitanje je nova metoda koja olakšava proces čitanja vodeći oči kroz tekst sa veštačkim tačkama za fiksiranje. Kao rezultat toga, čitalac se fokusira samo na istaknuta početna slova i dozvoljava centru mozga da završi reč. U digitalnom svetu kojim dominiraju plitki oblici čitanja, bioničko čitanje ima za cilj da podstakne dublje čitanje i razumevanje pisanog sadržaja.
Pojam
Reč “bionic” se sastoji od termina bios (život) i tehnologija. Koristimo ljudski mozak, prirodni fenomen, i kombinujemo ga sa našom tehnologijom čitanja. I stoga stoji „bioničko čitanje“. Čitanje i razumevanje teksta su od suštinskog značaja za aktivno učešće u današnjem društvu. Da bismo razumeli kako bioničko čitanje funkcioniše, moramo razumeti kako čitanje u osnovi funkcioniše.
Šta u stvari bioničko čitanje radi?
Bioničko čitanje revidira tekstove tako da se ističu najsažetiji delovi reči. Ovo vodi oko preko teksta i mozak brže pamti prethodno naučene reči. Kako se ovo postiže?
Bioničko čitanje je sistem čitanja koji podržava tok čitanja. Oko se vodi kroz tekst pomoću tipografskih naglasaka. Uz međusubnu igru „fiksacije“, „sakada“ i „prozirnosti“ vizuelni stimulansi se mogu preneti na tekst, što presudno menja font.
Bioničko čitanje ima za cilj da igra pomoćnu ulogu u apsorpciji obimnog teksta. Tehnološki napredak vidimo kao priliku za sve one koji žele da povećaju zadovoljstvo čitanja u bučnom i užurbanom svetu na fokusiran način i bez ometanja.
Da pogledamo kako to izgleda.
Kakve koristi imamo od bioničkog čitanja?
- štedimo dragoceno vreme
- dobijamo prednosti
- Učimo nove stvari brže
- proširujemo svoje znanje
- poboljšavamo svoje veštine
- bez buke sa više fokusa i manje ometanja
Režim čitanja „bioničko čitanje“ može se individualno prilagoditi potrebama svih čitača. Ova fleksibilnost omogućava bioničkom čitanju da obezbedi maksimalno prilagođavanje za sve korisnike.
Ono nam pruža da se koncentrišemo na najvažnije. Kreira se virtuelni prostor smirenosti za nas, tako da možemo brže da upijamo tekstove. Stvara se osjećaj prirodnog fokusiranog čitanja.
Takođe smo u situaciji da uvećamo svoj uspeh, jer povećavamo svoje performanse i možemo se posvetiti prenošenju poruka. Više znanja će nas učiniti uspešnijim i dati nam značajnu prednost u ovom bučnom i užurbanom svetu.
10% stanovništva ima velike poteškoće u čitanju i razumevanju tekstova (disleksija). Dobijene su povratne informacije od pogođenih da su zahvaljujući bioničkom čitanju odmah razumeli sadržaj različitih tekstova kada su ih prvi put pročitali, što je bilo nemoguće bez bioničkog čitanja. Izumitelji bioničkog čitanja poručuju da je ovo čista motivacija i odgovornost prema društvu, koju rado ispunjavamo.
Šta su istraživanja pokazala?
Najvažnije procese i strukture već su pokazali istraživači Just i Carpenter 1980. godine u modelu razumevanja teksta. Istorijsko naučno istraživanje pokreta oka postoji od 1905. (© L.E. Javal. The Physiology of Reading and Writing).
Kada fiksiramo deo reči – fiksaciju – potrebne informacije se prosleđuju našem mozgu tako da možemo da uskladimo naše dugoročno pamćenje sa dostupnim reprezentativnim proizvodima.
Faza trzaja između fiksacija naziva se sakada. Tokom sakadnog skoka, nismo u mogućnosti da primimo pročitane informacije i prenesemo ih u naše pamćenje.
Ono što se dalje radi na razvoju bioničkog čitanja jeste da se konstantno poboljšava proizvod i da se identifikuju razne optimizacije. Poznavanje tipografije i tehnologije omogućava da se pokrenu dalja poboljšanja specifična za korisnike, tj. čitaoce.
Uz bioničko čitanje, možemo čitati tekstove brže, bolje i fokusiranije.
Zaključak
Možda bioničko čitanje nije neko revolucionarno rešenje, još nije sasvim sigurno ko sve može imati koristi od ovoga, jer smo svi različiti. Neki smatraju kako je nevorvatno da im bioničko čitanje izgleda kao da ste konačno otključali 100 % svog mozga. Postoje svedočenja ljudi ko su istakli da im je bioničko čitanje promenilo navike i živote. A postoje i oni koji kažu da im ovo otežava čitanje i da ih usporava. Kod nekog funkcioniše, kod nekog ne. Ova metoda mi se čini najkorisnija u digitalnom svetu, prilikom čitanja elektronskih knjiga.
Svakako vas pozivam da isprobate i vidite kako vam se čini. Ja sam probao i oduševljen sam. I svakako ga planiram dalje koristiti.
Konvertor za bioničko čitanje možete pronaći na sledećoj stranici: app.bionic-reading.com
Koristili bioničko čitanje ili ne, svakako preporučenje bilo kakvo čitanje, jer to je aktivnost koja omogućava uživanje, opuštanje i učenje.
