U Andima su postojala dva zaraćena plemena, jedno koje je živelo u ravnicama, a drugo visoko u planinama. Planinski narod su jednog dana napali ravničarski narod, i kao deo svoje pljačke naroda, kidnapovali su bebu jedne od ravničarskih porodica i odneli dete sa sobom nazad u planine.
Ravničarski ljudi nisu znali kako da se popnu na planinu. Nisu poznavali staze koje su planinski ljudi koristili, niti su znali gde da pronađu planinske ljude niti kako da ih prate po strmovitom terenu. Ipak, poslali su svoju najbolju grupu boraca da se popnu na planinu i donesu bebu kući.
Muškarci su prvo isprobali jednu metodu penjanja, a zatim drugu. Pokušali su jednom pa drugom stazom. Nakon nekoliko dana napora, ipak, uspeli su da se popnu samo nekoliko stotina metara. Osećajući se beznadežno i bespomoćno, ravničarski muškarci su zaključili da je stvar izgubljena i pripremili su se da se vrate u svoje selo u ravnicu. Dok su pakovali opremu za spust, videli su majku bebe kako ide prema njima. Shvatili su da silazi s planine na koju nisu smislili kako da se popnu.
A onda su videli da bebu nosi vezanu za leđa. Kako je to moguće? Jedan čovek ju je pozdravio i rekao: “Nismo mogli da se popnemo na ovu planinu. Kako si to uspela kada mi, najjači i najsposobniji muškarci u selu, nismo mogli?”
Slegnula je ramenima i rekla: “To nije bila vaša beba.”
Posvećenost je jedna od mojih ličnih vrednosti i veoma visoko se nalazi na mojoj listi vrednosti.
Kako bi vi opisali svoj nivo posvećenosti?
