Nekada davno, u predgrađu Krakova, živeo je pobožan i čestit starac koji se zvao Izi.
Nakoliko noći zaredom, Izi je sanjao da putuje u Prag i da dolazi do mosta nad rekom. Sanjao je da se s jedne strane reke, ispod mosta, nalazi bujno stablo. Sanjao je kako kopa bunar pored stabla i kako iz toga bunara vadi blago koje mu donosi blagostanje i mir za čitav život.
U početku Izi nije pridavao važnost snu. Ali, kako se san ponavljao tokom nekoliko nedelja, protumačio je to kao poruku i odlučio da se neće oglušiti na informaciju koja je dolazila od Boga, ili ko zna odakle, dok je on spavao.
Tako je, veran svojoj intuiciji, natovario mulu za dugačak put i krenuo prema Pragu. Nakon šest dana puta starac je stigao u Prag i posvetio se traženju mosta nad rekom.
Srećom, nije bilo mnogo reka ni mnogo mostova, tako da je ubrzo našao mesto koje je tražio. Sve je bilo kao u njegovom snu: reka, most, i s jedne strane reke, stablo pod kojim je trebalo da kopa.
Samo se jedna pojedinost nije javljala u njegovom snu: most je i danju i čuvao vojnik carske straže.
Izi se nije usudio da kopa dok je stražar bio tamo, tak da se utaborio u blizini mosta i čekao.
Druge noći čuvar je posumnjao u namere muškarca koji se utaborio blizu njegovog mosta te mu je pričao kako bi ga ispitao
Starac nije imao razloga da laže. Zato mu je ispričao kako je došao iz dalekog grada jer je sanjao da se u Pragu, ispod mosta poput ovoga, nalazi zakopano blago. Stražer se počeo grohotom smejati.
“Dugo si putovao zbog gluposti”, rekao mu je.
“Već tri godine svaku noć sanjam kako se u Krakovu, ispod kuhinje nekog ludog starca Izija, nalazi zakopano blago. Ha, ha, ha! Misliš da mi je palo na pamet da odem u Krakov i potražim tog Izija kako bih kopao ispod njegove kuhinje?! Ha, ha, ha!”
Izi se ljubazno zahvalio čuvaru i vratio se kući.
Kad je stigao, iskopao je rupu ispod svoje kuhinje i našao blago koje je tamo oduvek i bilo zakopano.
Oduvek imate blago kod sebe.
Umesto da ga tražite nadaleko i naširoko, morate ga otkriti kod sebe tj. u sebi.
Da li je potrebno da odete dalje, od sebe, da bi ste saznali za njegovo postojanje?!
Ja lično ovu priču poistovećujem sa jednim NLP principom koji glasi “Mi posedujemo sve resurse koji su nam potrebni da bismo napravili promenu.”
Kako vi videte ovu priču? Koju ste poentu izvukli iz nje? Hoćete li krenuti u potragu za zakopanim blagom?
