Um i telo čine celinu. Ovo je jedan od principa Neuro lingvističkog programiranja (u daljem tekstu: NLP). A ovaj princip podržava i jedan od često korišćenih NLP modela koji kaže da misli, emocije i fiziologija čine celinu.
Misli – Emocije – Fiziologija
Iza ovog modela leži sistematski pristup koji NLP ima. Ukoliko promenimo fiziologiju promeniće se i misli i emocije. Ukoliko promenimo misli promenićemo emocije i fiziologiju. Ako želimo da poboljšamo misli, možda je jednostavnije da prvo poboljšamo fiziologiju i emocije, a misli će tu promenu pratiti.
Vratimo se malo unazad, da dodatno pojasnimo neke stvari. Naše telo je, naravno, na jednom nivou fizički objekat. Ima položaj u svemiru, ima određene dimenzije, ima određenu težinu pod uslovima Zemljine gravitacije, itd. Naš um, s druge strane, nije na određenoj fizičkoj lokaciji, nema dimenzije ili težinu i izgleda nefizički na svaki značajniji način.
Filozofi su se kroz vekove borili sa pitanjem kako ovaj nematerijalni um ili duh kontroliše fizičko telo, ili kako fizičko telo kontroliše um? Ovo pitanje je poznato kao problem „um-telo“ i postoji mišljenje da se neće uskoro rešiti.
Sa NLP tačke gledišta ovaj problem tj. pitanje uopšte nije bitno, irelevantno je.
Um i telo su jedan sistem. Um i telo predstavljaju jedinstvo. Um i telo čine celinu.
Um i telo su delovi istog sistema, međusobno povezani i neizbežno utiču jedno na drugo.
Postoje tokovi informacija koji se razmenjuju između tela i mozga na različitim nivoima – sve su to tokovi informacija. Na jednom nivou to doživljavamo kao misli i osećanja; na više fizičkom nivou, informacije se prenose električnim impulsima duž neurona, neurotransmiterima koji migriraju kroz sinaptičke praznine i molekulima sličnim proteinima zvanim neuropeptidi koji prenose informacije i regulišu različite sisteme u telu.
Između tela i uma se odvija stalan, višeslojni, višesmerni razgovor.
Možda ćelije, neuroni, postoje i na drugim mestima osim u mozgu. Imamo ih na primer i u srcu, i drugim organima, što nas dovodi do toga da ne postoji čvrsta granica između uma i tela.
Um i telo se ne mogu odvojiti jedan od drugoga. Međusobno su isprepleteni tako da se ne zna gde završava telo, a gde počinje um.
Dakle, ako su um i telo jedan sistem, i ako je telo više od mašine za prebacivanje mozga sa mesta na mesto (koliko god ovo smešno zvučalo), kako nam ovaj NLP model tj princip mogu pomoći u stvarnom životu, tj. da ga dokažemo na delu?
Evo par preporuka:
- Vežbajte – Razne studije pokazuju da vežbanje podiže vaše raspoloženje. Ne morate da počnete da trenirate za maraton ako vam to ne odgovora. Ne morate da provodite u teretani ili fitnes centru više od 2-3 sata, ukoliko nema dovoljno vremena. Počnite sa hodanjem, počnite sa laganim planinarenjem po brdima okolo, idite na plivanje, lagano trčkaranje sa klincima u dvorištu iza zgrade, i slično.
- Pauziraj na poslu – Pravite li dovolno pauza dok radite? Kažu da svakih 90 minuta se preporučuje pauza, i da ćemo koliko smo više posla uradili.
- Slušajte svoje telo – Obratite pažnju na sve ponavljajuće obrasce zdravstvenih problema u vašem životu. Ako su simptomi bili poruka koja pokušava da vam nešto kaže, šta oni pokušavaju da vam kažu?
- „Lažirajte dok ne uspete“ – Različita istraživanja su pokazala da će namerno usvajanje određenih položaja ili izraza lica imati tendenciju da se osećate onako kako se obično povezuje sa ovim govorom tela. Na primer, namerno smejanje ili nazor osmeh zaista čini da se osećate bolje. Pokušajte, ništa vam neće faliti.
- Učinite prvi korak – ne morate da se osećate snažno motivisanim pre nego što preduzmete akciju. Motivacija ima tendenciju da prati akciju, tako da je važno samo započeti. Ako vam pomisao da radite nešto deluje strašno, podelite zadatak na manje korake, sve dok ne napravite prvi korak. Videćete da ćete se osećati motivisanije da preduzmete sledeći korak.
- Ostale fizičke aktivnosti, poput plesa, joge, borilačkih vještina, biciklizam, rafting, kanjoning, kajaking, i drugo, pomoći će da se ojača veza uma i tela.
Nismo ni blizu mogućnosti da u potpunosti iskoristimo svoj um da održimo svoja tela u savršenom zdravlju, a i obrnuto. Siguran sam da ako počnemo, i krenemo malo po malo, korak po korak, da ćemo ostvariti napredak i da ćemo se kretati u tom pravcu, da što više ojačamo vezu uma i tela. Tako da nam neće biti važno da li telo kontroliše um ili da li um kontroliše telo.
