Trebam li još dodati i bez neke posebne pripreme. Doduše, ja jesam u nekom stalnom pokretu, s vremena na vreme vozim bicikl, a prošle nedelje sam ponovo krenuo sa rekreativnim plivanjem. Ali to se ne može nazvati nekom pripremom i konstantnom fizičkom aktivnošću. Potrebno je mnogo više i češće.
Zadnji put sam trčao nekad u drugoj polovini juna mjeseca, i to kada sam bio na letovanju sa porodicom. Odradio dva ili tri 5k trčanja. I to je bilo sve do juče.
A ne bih ni trčao Banjalučku 10k da me direktor trke Darko Stojković nije upitao da li trčim. I ja pristanem, jer kako narod kaže “teško žabu u vodu naterati“, a ja stvarno volim da trčim trke, jer taj neki osećaj kad završiš nešto u šta možda sumnjaš da možeš je stvarno fantastičan.
Pre svega, pomogla su mi uverenja, ohrabrujuća uverenja. Poruke poput “Ja to mogu, ja znam da mogu, uspeću, završiću trku, istrčaću je do kraja, i slično…” stvarno pomažu. Šta god da radite, uvek sebe trebate ohrabrivati i pozitivno podsticati.
Moraš imati mindset pobednika, nekoga ko će uspešno nešto da završi, ko će smatrati da je sve moguće, da svi imamo potrebne resurse za postizanje ciljeva.
Noć pred trku sam pre spavanja vizuelizirao samu trku i moj prolazak kroz cilje. Jer treba pripremiti mozak, a kada jednom to uradiš, mozak ne poznaje razliku između stvarnog i zamišljenog, i on je već na neki način to prešao, spreman je. Što detaljnije vizuelizirate, to bolje za vas, bliže ste ostvarenju onoga što želite.
Dolazimo i do jednog NLP principa koji glasi “Um i telo čine celinu“, a koji pomaže da nešto postignete u životu, u mom slučaju tokom trčanja. I najviše mi je to pomoglo da uspešno završim trku.
A ovaj princip podržava i jedan od često korišćenih NLP modela koji kaže da misli, emocije i fiziologija čine celinu.
Iza ovog modela leži sistematski pristup koji NLP ima. Ukoliko promenimo fiziologiju promeniće se i misli i emocije. Ukoliko promenimo misli promenićemo emocije i fiziologiju. Ako želimo da poboljšamo misli, možda je jednostavnije da prvo poboljšamo fiziologiju i emocije, a misli će tu promenu pratiti.
Više sam o ovome pisam u jednom od prethodnih blog tekstova pod nazivom “Telo kontroliše um ili Um kontroliše telo?“. Pozivam da ga pročitate.
Dešavalo se par puta tokom trke da stanem, da nemam više energije, da se javi sumnja, i šta sam uradio tada, šta uraditi kada se nađete u takvim situacijama. Nikako ne treba klonuti duhom, nikako se ne treba pogrbiti i sleći ramenima. Kažite sebi da možete, podignete glavu gore, uspravite se, stanete u pozu heroja, i kažete sebi jasno i glasno da treba završiti trku do kraja. Mozak voli jasne i konkretne stvari. A telo će ga slediti.
Um i telo su delovi istog sistema, međusobno povezani i neizbežno utiču jedno na drugo.
Između tela i uma se odvija stalan, višeslojni, višesmerni razgovor.
Um i telo se ne mogu odvojiti jedan od drugoga. Međusobno su isprepleteni tako da se ne zna gde završava telo, a gde počinje um.
Nekad nismo ni svesni šta sve možemo da uradimo i šta sve možemo da postignemo. Potrebno je krenuti, imati pozitivna uverenja, razvojni mindset, vizuelizirati ono što želimo postići i držati se NLP aksioma “Um i telo čini celinu”. Meni je ovo pomoglo. Siguran sam da može i drugima. Jer ako mogu ja, mogu i drugi.
Trku sam prema preliminarnim rezultatima završio sa vremenom ispod 1 sata i 12 minuta, a limit trke je bio 1 sati i 30 minuta.
P.S. znam da imam viška kilograma za svoje godine i visinu, svestan sam toga, i radim na tome. 🙂
