Dva prijatelja su se sreli jednog dana i započeli razgovor.
“Reci mi moj prijatelju”, rekao je jedan, “zadnji put kad smo se videli, davno nekad, rekao si da si u potrazi za ženom, da želiš vezu. Šta se desilo? Jesi li nešto preduzeo po pitanju toga?”
“Naravno da jesam”, odgovorio je prijatelj. “Nakon našeg razgovora, bio sam odlučan da nađem savršenu ženu. I tražio sam. Išao sam na sastanke naslepo i upoznao zaista istinski lepu ženu, jednostavno predivnu. Ali nije bila dovoljno pametna za mene, i nisam osećao da mogu pričati s njom o nečemu suštinskom, tako da sam nastavio tražiti.”
“Malo nakon toga, upoznao sam drugu ženu – obrazovanu, inteligentnu i veoma iskusnu. Ali nije bila baš lepa. Pokušao sam jednom, vrijeme da budem s njim u vezi, ali uvek mi je smetalo to što nije dovoljno lepa, tako da sam natavio dalje tražiti. I onda jednog dana, sam pronašao ženu koja je zarobila moje srce – prelepu, prezgodnu, i takođe pametnu, sa dobrom glavom na ramenima.”
“Zaista je bila savršena žena za mene.”
“Pa zašto je nisi onda oženio”, upita ga prijatelj.
“Nažalost”, odgovori on “ona je tražila savršenog muškarca.”
Osuđivanje ograničava vašu percepciju i ne dopušta vam da vidite sve postojeće mogućnosti. Zbog toga se vi fokusirate na ono čega nema, a ne na ono što ima, na mestima gde niste dovoljno dobri, kao što i drugi to rade.
