Nekoliko monaha je kupilo zemlju za manastir na kojoj nije bilo ničega. U početku su spavali na običnim vratima koja su našla na otpadu.
Bili su im potrebni objekti u kojima će spavati, ali nisu mogli angažovati zidare, pa su morali naučiti zidati i sve ostalo što ide uz zidanje.
Kada su počeli graditi zidove, jedan od njih je pazio da svaka pojedina cigla bude savršeno nameštena, ma koliko to dugo trajalo.
Na kraju kada je završio svoj prvi zid od cigala odmakao se da mu se divi.
“O, ne!” – tek tada je primetio da su mu promakle dve cigle.
Sve ostale su bile lepo poravnate, ali ove dve bile su nakrivljene. Izgledale su grozno. Kvarile su čitav zid. Potpuno su ga upropastile.
Pošto se cement već stvrdnuo, monah nije ogao da izvadi te dve cigle, pa je upitao starešinu da li može da sruši celi zid i počne iz početka.
Monah je bio mišljenja da je sasvim zabrljao i bilo mu je neprijatno.
Starešina je rekao: “Ne, zid mora da ostane.”
Kada je kasnije vodio prve posetioce kroz njihov manastir, monah je uvek pokušavao da ih ne vodi pored njegovog zida. Nije voleo da ga iko gleda.
A onda, jednog dana, kada je pratio jednog posetioca, on je video taj zid.
“Lep vam je zid.” – rekao je posetilac onako usput.
“Gospodine, da li imate problema sa vidom? Zar ne vidite one dve loše cigle?” – upita ga monah iznenađeno.
“Da, vidim te dve loše cigle. Ali vidim i 998 dobrih.” – bio je odgovor posetioca.
Monah je bio zapanjen.
Njegov odgovor je potpuno promenio monahovo mišljenje o tom zidu, o njemu samom i o mnogim drugim aspektima života.
Nakon dugo vremena, mogao je da vidi i ostale cigle u tom zidu, nezavisne od dve pogrešne.
Savršenih je bilo mnogo, mnogo više nego tih loših.
Ranije su njegove oči videle samo te dve greške, za sve ostalo bio je slep. Nije hteo da ga drugi gledaju zid. Želeo je da uništi zid.
Kada je video dobre cigle, zid mu nije izgledao tako loše. Bio je to lep zid.
Nakon dvadesetak godina i dalje je tu, monah je već zaboravio gde su one dve loše cigle. Bukvalno više ne može ni da vidi tu grešku.
Koliko ljudi raskida veze zato što u svom partneru mogu da vide samo dve loše cigle?
Koliko vas pada u depresiju ili razmišlja o drugim negativnim stvarima, jer u sebi vidimo samo dve loše cigle?
A zapravo, postoji mnogo, mnogo više dobrih, savršenih cigala, ali mi ih često prosto ne vidimo.
Umesto toga, naše oči se usmere samo na greške. I mislimo da samo one postoje i želimo da ih uništimo.
Svi imamo svoje dve loše cigle, ali u nama postoji i mnogo više od tih grešaka.
Kada to uvidimo, nije sve tako loše.
Ne samo da možemo da živimo u miru sa sobom, pa i sa svojim greškama, već možemo i da uživamo u životu s partnerom.
I naravno u drugim poslovnim aspektima.
